Развојни пут карабина директне акције: Од Манлихера до Merkelа

Пише: Драшко Драгосављевић

У посљедњих неколико деценија више познатих оружарских кућа опробало се на пољу конструисања, односно усавршавања ловачких карабина са праволинијским саобраћањем затварача (правочепним затварачем), то јест директном акцијом. Поједини од тих модела имали су и још имају запажен успјех, док је већина постепено отишла у заборав јер није понудила битне и радикалне предности у односу на већ уходану, доказану, те широм свијета масовно прихваћену једноставну, поуздану и чврсту обртночепну акцију.

Док је код специјализованих малокалибарских такмичарских пушака, какве се на примјер користе у биатлону, брзи праволинијски тип затварача због кратке и слабе муниције већ стандардизован и општеприхваћен, у свијету ловачких карабина то није случај. Ипак, усавршавање карабина директне акције се наставило, па поједини велики играчи на тржишту имају своје мање или више успјешне представнике. Простора за инвентивност, усавршавање, нове патенте и приступе увијек има, а изузетак нису ни чувени Маузер и Браунинг. Ипак, најдаље су на овом пољу отишли инжењери чувене њемачке куће „Merkel“.

У тексту који је пред вама бавићемо се историјом, конструкцијом, развојем и усавршавањем система директне акције, те обрадити главне моделе пушака са овим типом затварача. 

Шта је то правочепни затварач – праволинијска акција?

Праволинијска акција затварача (затварач са праволинијским саобраћањем, правочепни или правокретни затварач) у суштини подразумијева затварач који приликом процеса репетирања пушке простим хватом за ручицу повлачимо назад, а потом враћамо напријед. Идеја водиља при конструисању овог система била је брзина препуњавања, односно брзина гађања, те потреба да се око не склања са нишанске линије при манипулисању затварачем, а у посљедње вријеме и захтјев да задњи крај затварача у отвореном положају не излази из сандука. 

 

Дакле, такав затварач одређује његова конструкциона прилагођеност веома брзом покрету руке назад-напријед, за разлику од класичног Маузеровог затварача који је потребно одбравити подизањем (ротирањем) ручице, повући уназад, потом гурнути затварач напријед и обрнути ручицу према доле, чиме је затварач забрављен. Код праволинијске акције тога нема – довољно је ручицу повући уназад и енергично гурнути напријед.

Брављење таквих затварача обезбијеђено је различитим рјешењима, у зависности од произвођача и модела, неки ротирају а неки не, код оних најмодернијих се пак све одвија унутар затвореног сандука (што ће бити детаљније обрађено у даљем тексту). Међутим, оно што неупућеног стријелца одвраћа од избора овакве пушке јесте чињеница да се не можемо визуелно увјерити у чврсту забрављеност затварача. При затварању затварача стиче се утисак да је изостао врло битан дио процеса брављења – нема оног Маузеровог ручног обртања ручице, односно затварача, које недвосмислено улива повјерење у чврстину брављења.

Већина стријелаца, чак и оних искусних, жали се управо на тај моменат страха од излијетања затварача из сандука (због препуњеног метка) и забијања у око кад плане хитац, а што се у немалом броју случајева догађало и још се догађа са рецимо скупим, веома квалитетним и прецизним „бласером Р93“, који је данас, према бројним описаним (и језивим фотографијама поткријепљеним) извјештајима из више земаља, неславни рекордер по избијању очију својим власницима.

 

Историја правочепних затварача

Ма колико неко мислио да су кроз историју репетирке са обртночепним затварачима биле једине масовно прихваћене и неприкосновене, то није сасвим тачно. Система који су праволинијску акцију мање или више успјешно увели на свјетску сцену има више: аустријски Mannlicher, канадски Ross, швајцарски Schmidt – Rubin, амерички М1895 Lee Navy, мексички Mondragon, белгијски патент браће Нагант, америчка конструкција Чарлса Њутна настала комбиновањем Маузеровог М98 затварача и полужне акције итд… Прва три побројана система овдје су посебно битна.

 

Пушка система Mannlicher М95 (Steyer М1895, Steyer-Mannlicher М95)

Ferdinand Ritter von Mannlicher био је талентовани аустријски инжењер и конструктор стрељачког оружја. Остао је упамћен по више модела пиштоља и пушака али највише по војничким пушкама система М1895 у калибру 8x50mmR Mannlicher са правочепним затварачем, којима је претходило неколико модела чија се главна разлика огледа у начину брављења,  калибру муниције и врсти барута којом је муниција пуњена. Његов први патент правочепног затварача је из 1884. године, а прва пушка у историји са правочепним затварачем која је усвојена у службену употребу била је управо његова конструкција. Ради се о моделу 1886 у калибру 11x58mmR (пуњеним црним барутом) са правочепним једнодијелним затварачем који се бравио за сандук уз помоћ једног плочастог узглобљеног забрављујућег елемента смјештеног са доње задње стране.

Манлихер је касније тај систем брављења кроз више модела додатно усавршио па коначни М1895 има затварач са ротирајућом главом. Ротирајућа глава дио је тијела на коме се налазе канали уз помоћ којих овај елемент ротира унутар тијела носача, а брави се са два зуба који залазе у одговарајуће уторе у сандуку иза лежишта метка.

Иако квалитетно израђене и прецизне, пушке система М95 су генерално биле осјетљиве на прљавштину, згуснуто мазиво и блато. Пушка се пунила металним клипсовима капацитета пет метака, а након што су испражњени, клипсови су испадали кроз нарочит отвор на дну сандука. Тај отвор био је узрок проблема јер је кроз њега у унутрашњост пушке лако доспијевала нечистоћа. Поред тога, за одбрављивање затварача била је потребна поприлична снага.

Различити модели Манлихерових пушака у више калибара били су у наоружању Аустроугарске и могу се лако срести по музејима широм БиХ и региона. Око 122.000 карабина система М95 конвертовано је (прекалибрисано) у Краљевини Југославији (ВТЗ и ФОМУ) на метак 7,9×57 и те пушке носе ознаку М95М и М95/24.  Наравно, постојале су спортско-ловачке верзије система М95. 

 

Пушке система „Ross“

Зачетак пушака система „Ross“ датира из касних 1890-их година. Дјело су сер Чарлса Роса, а базирају се на описаним аустроугарским пушкама система Mannlicher М1890/1895.

 

Британци за вријеме Другог бурског рата нису уступили Канади довољну количину пушака Lee Enfield и 1902. године бива усвојена пушка система Ross Mark I у калибру .303 British. Рос наставља усавршавање, а моделом Марк III (модел 10) бива опремљена војска за вријеме Првог свјетског рата.

Све пушке система „Ross“, без обзира на модел, показале су се као врло осјетљиве на прљавштину и неподесне за ратну улогу. Највећи проблем представљао је ротирајући затварач са главом на којој су се са двије стране у више редова налазили зуби за брављење у сандук. Тај затварач са спиралним каналима на тијелу је могао врло лако да се након чишћења склопи на погрешан начин и да се не забрави правилно, а што је за посљедицу имало његово излијетање из сандука при паљби према лицу стријелца и прскање чауре. Описани су случајеви забијања затварача у око.

Са друге стране, све ове пушке имају врло високу инхерентну прецизност и коришћене су са великим успјехом у спортском далекометном стрељаштву.

Шмит – Rubin

Прави примјер веома поузданог и чврстог, а масовног система директне акције је швајцарска пушка система Schmidt – Rubin. Настала је и званично усвојена 1889. године као заједнички пројекат Рудолфа Шмита, који је конструисао и патентирао њену типичну директну акцију, и пуковника Едуарда Rubinа, творца некадашњег швајцарског службеног метка 7,5х55мм Swiss (GP 11).

Пушка Schmidt-Rubin прошла је кроз више модификација (посљедња је модел К31), али се функционисање њене директне акције није суштински мијењало. Пушка К31 има ротациони затварач са два бравећа зуба смјештена један наспрам другог на глави и они браве у одговарајуће отворе у сандуку иза лежишта метка. Тијело затварача К31 је краће у односу на моделе који су му претходили и има на себи спирални канал у који залази зуб нарочите полуге ручице за запињање која је засебни елемент. Та полуга смјештена је у каналу-кућишту са десне стране сандука, а на задњем крају полуга има вертикалну ручицу за коју хватамо при повлачењу затварача. Повлачењем ручице њен зуб се креће по спиралном каналу на тијелу затварача, што доводи до његове ротације и одбрављивања уз истовремено кретање уназад. Враћањем ручице у предњи положај затварач на истом принципу ротира и поново брави.

Систем К31 био је у служби од 1933. до 1958, доказао се као поуздан и чврст. Снајперска варијанта ЗфК55 је изузетно прецизно оружје и нарочито је цијењена од стране појединих спортских лонг рејнџ стријелаца и ловаца. Муницију 7,5х55мм Swiss производи фабрика ППУ из Ужица.

Савремена директна акција „бласер“ Р93 и Р8

Године 1957. њемачки оружар Хорст Бласер основао је своју фирму у граду Исни им Алгој у њемачкој савезној покрајини Баден-Виртенберг и представио први производ – био је то квалитетни дрилинг „дипломат“, чије су цијеви и већина дијелова израђени у чувеном аустријском Ферлаху. Послије тог модела и неколико једнометних преламајућих „кип лауф“ карабина, као и ловачког карабина са јаким топовским блок затварачем БЛ 820, Хорст 1983. конструише карабин обртночепне акције са кратким телескопским затварачем СР 830.

Крајем 80-их година прошлог вијека два стручњака, искусни ловац и балистичар Герхард Бленк и шеф истраживања и развоја при „Бласеру“ Мајнрад Цех, уз помоћ тада ултрамодерног компјутерског програма ЦАД, започињу опсежан рад на потпуно новој конструкцији ловачког карабина. Резултат тог рада је широм свијета познати карабин директне акције „Бласер Р93“, који је представљен 1993. године и сматра се родоначелником свих модерних ловачких карабина директне акције.

Суштина система Р93 је сљедећа: повлачењем ручице дводијелног телескопског затварача благом кретњом уназад, долази до ротирања осовине ручице и скупљања (увлачења) забрављујућих зуба на радијалним сегментима иза цилиндричне главе затварача, а тиме и до његовог  одбрављивања. Склоп телескопског затварача креће се уз помоћ двије шине које улазе у одговарајуће канале у усаднику. Враћањем затварача у предњи положај, попречно постављена осовина ручице ротира, чиме се иницира размицање радијалних забрављујућих елемента, а њихови зуби залазе у одговарајућа лежишта у цијеви, чиме је остварено брављење.

Радијално постављени забрављујући сегменти заправо су лиснате опруге (читав тај елемент подсјећа на стезну чауру чији се краци не скупљају већ размичу), дио су прстена који ротирањем ручице брегаста осовина гура напријед, а сегменти размицања започињу клизећи по конусној површини задњег дијела главе затварача. Глава затварача дакле не ротира. Р93 има још један додатни, доста оспоравани, начин обезбјеђивања брављења, који се огледа у спуштању, односно налијегању доњег дијела склопа телескопског затварача при брављењу одређеним дијелом његове површине у сандук.

Међутим, послије читаве серије инцидената трагичног епилога, широм свијета па и у самој Њемачкој, када се стријелцима затварач Р93 забио у главу, Бласер је одлучио да битно редизајнира систем за брављење. И док су произвођач и Њемачки завод за испитивање и жигосање ловачког и спортског оружја (ДЕВА) истовремено тврдили да је систем брављења Р93 безбједан и испитан (торментован) на врло високе притиске, те да нити у једном случају није био одговоран за излијетање затварача са усадника и тешке повреде стријелаца (неки од њих су остали без ока), већ да је то посљедица нестручно пуњене муниције, процес редизајнирања, ојачавања и додатног осигуравања брављења новог карабина Р8 био је обавијен својеврсним велом тајне. Може се претпоставити да ове тешке незгоде имају и судске епилоге. Врло је вјероватно да се систем брављења Р93 показао као осјетљив на жестоку муницију високих притисака то јест фабрички јаке „магнум“ калибре и лаборације (документовано је и описано помјерање ручице затварача при испаљивању потентне фабричке муниције .416 ремингтон магнум). На основу доступних извјештаја о незгодама, стиче се јак утисак да уколико из било ког разлога нешто крене по злу код Р93 (продор барутних гасова из цијеви), његов затварач попут пројектила лети према лицу стријелца (за разлику од класичних обртночепних затварача који у огромној већини остају чврсто забрављени чак и случају потпуне експлозије пушке узроковане заосталим зрном или заборављеном шипком за чишћење у души цијеви).

Оно што се може са великом сигурношћу тврдити је сљедеће: Бласер се није случајно одлучио да систем брављења редизајнира, очврсне и осигура на новом Р8. Нови карабин директне акције Бласер Р8 представљен је 2010. године и  битно се разликује од претходног Р93 по облику бравећих сегмената и главе затварача, те по још неким дијеловима склопа дводијелног телескопског затварача, што за посљедицу има немогућност уградње цијеви са Р93 на Р8. Наиме, код Р8 се између обухватног забрављујућег елемента са 14 радијалних сегмената за брављење и тијела затварача налази један цјевасти елемент чијим се помицањем напријед, а што се остварује ангажовањем ручице затварача, сегменти размичу и чвршће и сигурније браве у цијев. Такође, код Р8 оквир и обарач са штитником су јединствен демонтажни склоп, чиме је смањена укупна дужина оружја јер је обарач испод дна оквира. Све у свему, ради се о квалитетно израђеним, прецизним и ергономски добро ријешеним пушкама, са могућношћу измјене калибра монтирањем одговарајућих глава затварача и цијеви. Већина озбиљних произвођача данас уграђује безбједносне ударне механизме са ручним напињањем на ловачке карабине, што је карактеристика Бласера, који своје и иначе скупе пушке нуди у више цјеновних нивоа. Војно-полицијски снајперски модел Р93 Тацтицал налази се у наоружању више од 12 земаља.

 

Маузер модел М96

Средином деведесетих година прошлог вијека и велики Маузер покушао се пробити на тржиште карабина директне акције, гдје је неприкосновено владао Бласер. Затварач М96 нешто је краћи од стандардних „Маузерових“ обртночепних затварача и има ротациону главу са два реда зуба за брављење. Ручица затварача лоцирана је скроз напријед, иза ротационе главе, а при повлачењу не излази из сандука, што има за циљ да олакша манипулисање затварачем и убрза циклус препуњавања. Коријен ручице затварача је осовина која пролази попречно кроз предњи дио затварача, а чијим се обртањем ротира и брави, односно одбрављује глава затварача. Акција је изузетно глатка и брза, али затварач при репетирању ипак знатно задњим крајем излази из сандука. 

Иако поузданог и чврстог брављења и израђен веома квалитетно, овај карабин није запажено прошао на тржишту и данас је већ скоро потпуно заборављен. Изгледа да је томе највише допринијела чињеница да су „Маузерови“ карабини широм васељене препознатљиви управо по легендарном робусном обртночепном затварачу, тако да су стријелци овај излет чувеног произвођача у воде директне акције доживјели као бласфемију.

 

Heym SR30

Њемачког произвођача „Хајм“ основао је пушкара Фридрих Вилхелм Хајм 1868. године. Heym АГ је у свијету познат по производњи дрилинга и експрес двокуглара врхунског квалитета.

Карабин директне акције Heym SR30 свјетској јавности представљен је 1996. године. Овај карабина карактерише брављење затварача које је остварено путем „кугличног лежаја“. Радијално постављене куглице (укупно шест) на глави затварача размичу се и залазе у одговарајуће отворе дјеловањем покретне ручице затварача (кроз њено тијело пролази вертикална осовина) на цилиндрични елемент (примијењен на новом Бласеру Р8) који обухвата ударну иглу и њену опругу унутар тијела затварача. Тај елемент, наиме, својим конусним врхом гура куглице према вани и оне залазе у предвиђене отворе у сандуку. Heym SR30 важи као поуздан и чврст.

 

„Browning Ацера“ и „марал“

Крајем 90-их долази до прекретнице у приступу конструкцији карабина директне акције и то игром случаја. Произвођач „Browning“ бива забринут због назнака да би америчко законодавство могло ићи у правцу укидања могућности посједовања полуаутоматских карабина од стране цивила и на основу свог чувеног модела BAR развија „памп екшн“ карабин BPR, а 1999. године представља карабин директне акције „ацера“. Радило се о прилагођавању затварача полуаутоматског карабина за ручно репетирање након сваког хица – дакле, све се одвијало унутар сандука као и код BAR-а, чиме је постављен нови стандард при конструисању карабина директне акције данас (немогуће је да затварач излети из сандука јер је он затворен), а ту идеју ће касније веома интелигентно искористити њемачки Merkel.

Модел „ацера“ врло кратко се задржао на тржишту, али је „утабао“ стазу за најновији „Браунингов“ модел „Марал“ који се базира на полуаутоматском карабину BAR Zenith. 

„Марал“ је опремљен скоро идентичним затварачем са модела BAR Zenith. Има ротирајуће чело са седам брадавица. Уклоњен је комплетан систем гасне позајмице и његови кинематски дијелови. Ручица затварача је специјално ергономски обликована и позиционирана, њена кугла на крају савијеног и издуженог коријена лоцирана је изнад обарача. Придодате су двије специјалне опруге које затварач након повлачења и отпуштања враћају у предњи забрављени положај. Међутим, ход затварача је и даље дуг, а ручица затварача ипак свој пут при повлачењу завршава у висини врата кундака, дакле ван силуете сандука.

 

STRASSER RS05

Конструктор Хорст Ј.Е. Бласер 2005. године представља мултикалибарски карабин директне акције Strosser RS05. На предњем крају призматичног тијела затварача овог карабина налази се демонтажна глава која на себи има радијално постављене полумјесечасте забрављујуће елементе у чије је тијело утопљена нарочита прстенаста обухватна опруга. Покретна ручица затварача смјештена је на самом његовом крају, који је масиван и шири од призматичног дијела, а у затвореном положају чини цјелину са сандуком. Кроз тијело ручице пролази вертикална осовина – њеним се кретањем унапријед ангажује цјевасти елемент (сличан принцип је код система Бласер Р8 и Хајм СР30), чији конусно формирани врх размиче сегменте против прстенасте опруге, те се на тај начин остварује брављење.

 

„LYNX“ ПУШКЕ „КРОСБОЛТ“ СИСТЕМА

Можда најчвршћи, па самим тим и најбољи систем класичне директне акције данас долази из Финске. Као што је познато, Финска има традицију у производњи врло прецизних војних и ловачких куглара (САКО), а код нас мало позната фирма „Lynx“ нуди читаву палету карабина директне акције високог квалитета, поузданости и прецизности.

Настанак ове фирме уско је повезан са школованим финским војним оружаром и пасионираним ловцем Торстијем Лаксоненом.

Лаксонен 1989. године започиње рад на ловачком карабину директне акције и након неколико прототипа, 1994. године представља пушку Lynx 94.

Оно што пушку Lynx 94 чини јединственом је њен патентирани „Lynx BrossBolt“ систем са нарочитим попречним блоком, који пролази кроз тијело затварача и изузетно чврсто брави у двије тачке – отворе на зидовима сандука са лијеве и десне стране. Попречни блок за брављење има форму слова Т а активира се ручицом затварача смјештеном са задње десне стране цјевастог тијела затварача. Ручица је полуга која има облик и локацију ручице са пушака Schmidt-Rubin и покретна је (има два положаја, назад-напријед). 

Кроз затварач у затвореном положају попречно пролази бравећи блок смјештен испред ручице. Са лијеве стране блок својом мањом површином брави у отвор у сандуку, а са десне стране, већом површином (врхом слова Т) брави такође у за то предвиђен отвор на сандуку, при чему је облик те површине утопљен у сандук (заобљен је). Фиксирање бравећег блока у забрављеном положају потпомогнуто је опругом која осигурава ручицу од нежељеног помјерања. Повлачењем ручице/полуге назад долази до помјерања овог бравећег блока слијева удесно, површине за брављење излазе из својих лежишта и затварач је одбрављен.

Anschutz Model 1727F

Познати њемачки произвођач такмичарских малокалибарских пушака однедавно у производном програму има класичне обртночепне ловачке карабине. Модел 1727F у калибру .17 HRM (Hornady Magnum Rimfire) има директну акцију и представља модификовану биатлонску пушку. Затварач овог модела има цилиндрично тијело, а брави уз помоћ седам радијално постављених куглица испред ручице. Те куглице браве у сандук.

MERKEL RX LEKIX

Генијалне ствари су по правилу једноставне, попут многих великих открића и изума, а најдаљи искорак у конструкцији карабина директне акције направила је њемачка фирма која са поносом носи презиме браће Merkel и то на иновативном мултикалибарском моделу RX Helix који је представљен 2010 године. RX Helix, као карабин за 21. вијек, представља право мало ремек-дјело савременог индустријског дизајна и ергономије, а без икакве сумње својим ингениозним механизмом директне акције поставља нове стандарде за ову врсту оружја.

Чувена и необично цијењена фирма „Гебрудер Merkel“ почела је са радом првог септембра 1898. године, а основала су је браћа Алберт Оскар, Гебхард и Карл Паул Merkel, који су потицали из старе пушкарске фамилије.

Тај произвођач познат је по сачмарицама различитих конфигурација, дрилинзима и преламајућим експрес двокугларама. До појаве модела RX Helix, Merkel је представио карабин KR-1 са телескопским обртночепним затварачем и полуаутоматски карабин SR1.

Директна акција на мултикалибарском моделу RX Helix доведена је до савршенства увођењем преносног механизма.  Већ је речено да је Browning направио прекретницу у конструкцији система директне акције смјестивши кинематске дијелове у затворени сандук. Merkel је отишао још даље – скратио је ход ручице затварача и добио изузетно кратку и брзу акцију. Склоп носача затварача састоји се од носача и кратког затварача са бравећом демонтажном главом која има девет бравећих површина (три бријега у три реда).  Ручица затварача и даље се приликом ручног ангажовања креће само назад и напријед, али је путем иновативног система преноса са зупчастом летвом и зупчаницима хеликоидних зуба постигнут преносни однос 1:2, што значи да је кретање ручице затварача двоструко скраћено у односу на кретање тијела затварача. Преносни систем образују зупчаници који су распоређени са десне доње стране сандука и доње десне стране носача затварача. То је обезбиједило двоструко брже и краће манипулисање ручицом затварача јер њеним помјерањем за један цм дуж кратког прореза са десне стране сандука затварач пређе два центиметра било да га отварамо или затварамо. При томе затварач остаје унутар затвореног сандука (нема излијетања као код Бласера Р93), а ручица у крајњем задњем положају остаје у силуети сандука (за разлику од „браунинг марал“). Акција је невјероватно кратка, глатка, брза и уједначено без отпора, тако да се врло лако може увјежбати репетирање пушке уз помоћ кажипрста и палца. 

 

Закључак

Карабини директне акције имали су свој развојни пут иако никада нису били популарни и поуздани као класични обртночепни карабини. Једно од логичних питања које се намеће је зашто би неко по сваку цијену, у жељи за брзином, набављао карабин директне акције када се на тржишту налази довољно ултрамодерних обртночепних карабина изузетно глатких акција, гдје ручица затварач отвара под малим угловима. Манипулисање таквим модерним обртночепним затварачем може да се увјежба и изводи необично брзо. Предности директне акције ионако могу искористити само они највјештији и најутрениранији ловци, најбољи стријелци. С друге стране, ту је и полужна акција која је врло брза, заправо и бржа од већине система директне акције. На примјер, карабин Browning BLR, који као и Merkel RX Helix има преносни систем зупчаника, због чега је брз као муња, поуздан је и прецизан захваљујући масивном затварачу са ротационом главом, чауре избацује у страну, што омогућава уградњу свих врста оптичких нишана, храни се из класичног оквира и нуди у преко 16 карабинских калибара укључујући .308 Winchester, 30-06 Springsfield, .300 Winchester Magnum, 7мм Remington Magnum…  Полужним репетиркама се замјера отежано ангажовање полуге затварача у лежећем положају и непрецизност у поређењу са класичним репетиркама, што заправо нема везе са правим стањем ствари на терену. Изгледа да полужна акција није тако блиска европским у поређењу са америчким ловцима. На тржишту су и „брзи“ памп екшн карабини са одвојивим оквирима, на примјер Ремингтон 7600 у калибру 30-06 Springfield. Постоје још и прераде АР15 система на ручно репетирање (нпр. LanTac, чији затварач се под дејством опруге враћа у предњи положај), а који користе ловци у САД. Из свега наведеног може се лако закључити да је Merkel заиста отишао најдаље у развоју директне акције и поставио стандард на више поља, као што је то својевремено учинио Glock. Уз све предности које доноси Merkel, изгледа да је Blaser дефинитивно скинут са трона, а изгледа да је пољуљана и неприкосновеност класичне обртночепне акције. Да ли ће можда доћи до обрата у будућности и да ли ће свјетским тржиштем завладати управо карабини на бази Merkel RX Helix, показаће вријеме. Једно је сигурно, класични обртночепни систем „маузер“ ловце ће поуздано служити још дуго, дуго времена.

 

Ко бира директну акцију?

У појединим земљама (углавном земље Комонвелта) закон забрањује лов полуаутоматским ловачким карабинима, а један број ловаца те карабине сматра невитешким и ту се као компромисно рјешење наметнула директна акција. Ако желите велику брзину акције а да то не буде полуаутоматски карабин, али нити полужна репетирка или пумпарица, дакле ако желите добити на брзини сљедећег хица уз сачувану пословичну прецизност обртночепног затварача – изабраћете правоизвлачећи затварач, то јест директну акцију.